Poslednji dani miholjskog leta na moru

Imale smo sreću da poslednjih par dana miholjskog leta provedemo na Kapriju, ostrvu na oko sat vremena brodom od Šibenika. Neke obaveze su odredile naš datum putovanja i nije nam baš išlo na ruku što je to zapalo za početak oktobra, ali je vreme bilo iznenadjujuće lepo a temperatura mora čitavih 23, barem nekoliko dana, koje smo uspele u potpunosti da iskoristimo.

Odlazim na Kaprije čitavog svog života, porodica moje mame je jedna od prvih koja se naselila tamo još davne 1500 i neke. Volim taj krš i nedostatak civilizacije. Jednostavno mirna luka. Tea me u potpunosti iznenadila, čim smo stigli počela je da jurca unaokolo i izgledalo je da joj celo okruženje uopšte nije novo. U more je nonšalantno ušetala. A ja sam svo vreme bila napeta imajući utisak da će se polomiti negde na tom kamenjaru.

Oko hrane tamo i nema neke velike mudrosti. Sve je krajnje jednostavno pripremljenjo, uglavnom sa dostupnim namernicama i začinima. Riba i povrće, nešto mesa... maslinovo ulje, beli luk, ruzmarin, bosiljak i peršun zatim neizbežni so i biber i za kraj ako neko baš voli limun. Eto ukratko protagonista u kuhinji. Nisam baš puno fotografisala hranu, ponajviše zato što sam imala problema sa mačkama. Mnogo ih je na ostrvu i sada kada više i nema toliko turista uglavnom su gladne i kada nanjuše neku klopu odmah se tu stvore. Uspela sam da ovekovečim jednu salatu od hobotnice i oradu pečenu na gradele.

Rukola, riga

Ni jedno, ni drugo jelo nema neki recpt, već više instrukcije. Za salatu skuvate posebno hobotnicu a posebno krompir (ako volite da kropirići poprime boju i ukus možete i zajedno). Pitanje je verovatno kada je hobotnica kuvana?  Pa ne zanam, ni sama nisam nikada baš 100 % sigurna. Kada se lako nabada na viljušku bi bio najprecizniji odgovor. A to i nije baš neki odgovor, moraćete da se složite. Sigurna sam da postoje mnoga objašnjenaja i kako i zašto ali mislim da se to se to radi po osećaju i da u mnogome zavisi od toga kakva je hobotnica.
Orade su me iznenadile na pijaci u Šibeniku. Cena im je bila prilično niska, na prvi pogled sam pomislila da je tako zbog veličine, a kasnije sam čula da su iz uzgajališta. Sve jedno su bile baš ukusne.
Njih smo pre pečenja jednostavno natopili sa nešto suncokretovog ulja začinjenog sa solju i biberom, tokom pečenja smo u to ulje umakali grančicu ruzmarina i posle smo ih prelili sa maslinovoim uljem. Može da se stavi i klasična marinada sa peršunom i belim lukom. Meni je bila najbolja bez mnogo začina, ukus ribe je bio fenomenalan sam po sebi.

Riba na fotografiji je ostala bez repa, delom zbog mačaka, a delom zbog mog praznog stomaka. Žurila sam.:)

Stari deo Šibenika je uvek zavodljiv. Prvo vas dočeka svojim  dobro poznatim ulicama i mestima a onda vas mami malim skrovitim uličicama i bezbrojnim stepeništima. Ovog puta sam na žalost uglavnom protrčavala kroz grad i nisam stigla da škljocnem više od dva tri puta u prolazu i nekoliko snimaka iz broda dok sam išla nazad na Kaprije. 

Leto se završilo tako što je popodne pala kiša i počela je da duva bura. Smrzli smo se do kosti, ali sam ipak srećna što smo uspeli da uhvatimo i tih nekoliko dana sunca. Ne znam da li ste nekada bili na primojru van sezone, ta ista mesta izgledaju potpuno drugačije. Nije to samo nedostatak ljudi, poluprazne ulice i manje sunca. Nedostaju tu i poneki delić magije. Mislim da je suština što sa prestankom letovanja ili odmora sva ta mesta izgledaju običnije. Svakidašnje. Dok hvatate korak sa stanovninicim žureći negde, pa makar i samo u toplu sobu da se sklonite sa vetra, nestaje čarolija....

Verovatno se pitate šta smo radile na polu pustom ostrvu po ružnom vremenu.... Pored redovnih šetnji, kafi sa komšijama imle smo i mačke.

Pin It Now!