Elizabeth David i minestrone

Prvo o Istoriji iz spajza.... Ideja je da to bude serija postova sa jelima ili ljudima ili mestima ili namernicama ili sta god a da je vezano za kuhinju i kuvanje i ima neku istoriju. Bice tu jela iz drevnog Rima, upravo zavirsavam sa citanjem serije romana koje napisala Kolin Mekalau na tu temu a i na Colinariki postoje divni recepti iz tog vremena, pa iz mog omiljenog drevnog Egipta, moracemo malo i do Francuske, pa cemo da kuvamo pod drugim zvezdama zajedno sa Lojze Vizerom o kome sam vec pisala i tako...ko zna sta ce se sve usput desiti....recimo odmah mi na pamet pada Viktorijansaka farma, emisija sa History kanala koju sam sa zanimanjem gledala pa bi se dalo nesto tu iscackati, a bilo je tu i Tjudora i Edvardijanaca.... Mislila sam da bi bilo lepo da sve to povezem u jednu celinu pa je nastala Istorija iz spajza....prvobitno je trebalo da se zove History of cooking pa sam kontala da je to pretenciozno, da sam ja samo amater koji voli da cita i da kuva....tako da cu ozbiljnu istoriju ostaviti istoricarima a ja cu tako malo da cackam amaterski, iz mog spajza....
A sada o Elizabeth David i jelu koje sam odabrala da pravim po njenom receptu.Na vec gore pomentom istoriskom programu sam pre par godina gledala  film Elizabeth David: A Life In Recipes i prvi put cula za nju. Dopao mi se lik iz filma, kontraverzna i hrabra, strastveno priprema odlicnu hranu i nema dlake na jeziku,  pa sam malo prosvrljala netom i evo rezultata...

Elizabeth David 1913-1992 je eminentan pisac kuvara iz sredine proslog veka. Donela je u engleska domacisntva italijansku i francusku kuhinju, a sa njima i namernice kao sto su maslinovo ulje i tikvice (da ne poverujete da ih ranije nisu poznavali). Studirala je na Sorboni ziveci u periodu od dve godine kod francuske porodice i tako zavolela i Francusku i njihovu kuhinju. Sa 19 godina je dobila svoj prvi kuvar The Gentle Art of Cookery by Hilda Leyel koja sa ljubavlju pise o hrani sa istoka i navela je i Elizabeth da nauci da kuva.
Imala je burnu i avanturisticku mladost, napustila je kuci da bi bila glumica, zatim je sa svojim ozenjenim ljubavnikom napustila Englesku i planirala da plovi po mediteranu. Omeo ih je II svetski rat. Iz okupirane Francuske su odleteli preko Antiba i Korzike do Italije gde im je bio brod. Stigli su onog dana kada je Italaija objavila rat Britaniji pa su ih deportovali u Grcku, u kojoj su ziveli na ostrvu Siros. Tu je Elizabeth ucila o grckoj hrani i tu je upoznala pisce Lorensa Darnela (Aleksandriski kvartet) i Normana Daglasa koji su joj postali prisni prijatelji. Nakon okupacije Grcke  preko Krita, gde su ih spasli britanci, su poblegli  u Egipat, ziveci prvo u Aleksandriji a kasnije u Kairu. Tu se zaposlila u Ministarstvu za informisanje i razisla se sa svojim dosadasnjim ljubavnikom. Udala se za potpukovnika Tonija Davida i brak joj je potrajao samo osam meseci, koje su proveli u Indiji. U godinama nakon razvoda ima je mnogo muskaraca.

Nakom povratka u London 1946 pocinje da pise novinske clanke o hrani a 1949 njen izdavac Dzon Lehman nudi joj avans od 100 funti za knjigu Mediterranean Food, prvu u njenoj karijeri. Posle je provela osam meseci u Italiji, u Venceiji, Toskani i na Kapriju istrazujuci za narednu knjigu Italian Food koja je izasla 1954 a ilustrovao je Renato Gusto.
Mnogi od sastojaka iz njenih recepata se nisu mogli naci u polsleratnoj Engleskoj pa su se mogli od autorke dobiti saveti tipa, da se malinovo ulje kupi u apoteci gde ga drze kao lek za uplu usiju. Kasinije su postale dostupne namernice kao sto je  plavi patlidzan, safran i pasta delom zahvaljujuci i knjigama Davidove.

Elizabeth David je stekla slavu i postovanje, savetovala je mnoge sefove kuhinja i kompanije.
1963 je dozivela mozdani udar, delom zahvaljujuci i prekomernom dugogodisnjem uzivanju u vinu. Oporavila se ali je udar uticao na njeno culo ukusa.
Posle toga je otvorila prodavnicu sa kuhinjskim priborom i nastavila da pise knjige a pocela je da objavljuje i clanke u Vogue, jedna od prvih u zanru putovanje-hrana.
Umrla je 1992.

Izvor Wikipedia, pogledajte i za spisak knjiga.

Iz filma

Neke njene recepte sam pronasla ovde i odabrala Minestrone.
Istorijat ove supe/corbe cu ostaviti za neki drugi put sada mogu samo da kazem da sam u ovoj izvedbi zaista uzivala i bila odusevljena mirisom koji se sirio za vreme kuvanja. Izmene koje je recept pretrpeo sa moje strane su neznatne, izbacila sam repu jer je nisam nasla i posto nije sezona svezeg paradajza stavila sam onaj iz pelata. I da ne zaboravim koristila sam suseni majoran i majcinu dusicu

Minestrone
za 6-8 osoba


Sastojci:

2 kaiske maslinovog ulja
2 glavice luka, iseckane
2 cena belog luka
100 g slanine/pancete, iseckane
4 paradajza
1 dl crnog vina
125 g sitnog belog pasulja (potopljenog u vodi preko noci)
2 sargarepe, iseckane
2 mala krompira, iseckana na kockice
parce celera, iseckano
1/2 glavice malog kelja
55 g spageta, izlomljenih
1/2 kasicice susenog majorana
1/2 kasicice susene majcine dusice
kasika sitno seckanog persunovog lisca
5 kasika parmezana + za serviranje
so i biber

U vecem loncu zagrejati ulje, pa staviti luk, beli luk i slaninu i prziti 3-4 minuta. Dodati iseckan paradajz i crveno vino i pustiti da kljuca minut dva. Dodati pasulj i sipati 1.8 l vode i kuvati dva sata. Ja sam se trudila da vodu koja je isparila nadomestim jer sam sam zbog kolicine ostalih sastojaka procenila da treba.  Dodati sargarepu i kuvati jos 15 minuta, pa krompir i kuvati jos 15 minuta. Deset minuta pre serviranja dodati celer, kelj i spagete. Skinuti sa vatre i dodati zacine pa dobro promesati. Na kraju sipati parmezan.

Verzija za stampu

Pin It Now!