Pekarske kiflice

U poslednja dva meseca su se u našim životima desile velike promene. Preselili smo se. U drugu zemlju i skroz nov i manje više ne poznat kraj. Ali dopustite mi da o tome pišem neki drugi put, kada se stvari malo slegnu i kada sve malo bolje sagledam. I kada bude više fotki i nove hrane i recepata. Ovaj koji objavljujem je baš stari, ali u novom izdanju i svakako zaslužuje novi post. 
Dok ne predjm na recept i o receptu htela sam da podelim svoje oduševljenje sa jednom knjigom, koju su, sigurna sam, već mnogi pročitali. Murakami je vrlo popularan u svetu i kod nas već duže vreme. Knjiga koja me je zokupila je Norveška šuma. Neverovatno dobra muzika, odlične knjige, hrana od koje vam idu bale i ne baš jednostavni likovi sa dobrom pričom i uzbudljivim zapletom. To je ono što činu ovu knjigu odličnom. Kako znate da je neka knjiga dobra i da vam je baš prirasla za srce? Kada vam njeni junaci jako nedostaju već posle sat vremena pošto ste pročitali poslednju stranu. Onda opet uzimte knjigu, vraćate se nekim citatima, pojedine delove ponovo čitate....to je bar ono što ja radim. Mislila sam da vas ne davim sa citatima, ali moram bar jedan, to je jače od mene

Naoko je na sofi čitala knjigu. Sedela je prekrštenih nogu, sa prstom na slepoočnici i čitala, ali je izgledalo kao da prstima pokušava da dotakne i opipa reči koje su joj ulazile u glavu.

Da se vratim kiflicama. Ovo je svakako jedan od najboljih recepata za pekarske kifle, ikad. Nije on moj, ja sam ga samo dobila od komšinice koja ih pravi za sve moguće i ne moguće prilike i u ogromnim količinama. I njene su bolje nego kada ih ja napravim, ali i ovako su odlične i uvek uspeju i svima se dopadaju. Puno ih je ljudi jelo i uvek su bile primećene i komentarisane. Jel treba više? Probajte.

Recept je objavljen i u februarskom broju Mezze-a, u kojem možete pronaći još recepata za kiflice.

Sastojci:

1 kg brašna

500 ml  mleka
1 kvasac
1 ravna kašika soli
1/2 kašike šećera+ 1 kašičica
100 ml vode
100 ml ulja


Za premaz:

1 žumance

1 kašika mleka
morska so
susam, laneno seme
ulje

Odvojite od 500 ml mleka 100 ml  i smlačte ga pa stavite jednu kašičicu šećera i jednu kašiku brašna, a onda razmrvljen kvasac. Promešajte i ostavite na toplom mestu da se kvasac aktivira. U posudu za mešenje prosejte  brašno i stavite ostale suve sastojeke zatim dodajte preostalo mleko, vodu i ulje, a na kraju nadošli kvasac. Umesite testo. Prilikom prvog mešenja potrebno je testo dobro izraditi. Može da se dogodi da je testo pomalo lepljivo ali nemojte dodavati više brašna. Oblikujte loptu od testa premažite je sa malo ulja i ostavite da narasta oko 30 minuta. Nakom toga ga još jednom premesite i ponovo ostavite da se odmara 30 min. Podelite ga na šest ili sedam obgi (loptica), pa svaku razvucite na pola milimetra debljine i podelite na četiri ili na šest trouglova, u zavisnosti da li želite manje ili veće kifle. Ćoškove trouglova malo razvucite pa preklopite ka napred, zatim uvite kiflicu.

Razmutite žumance sa kašikom mleka pa premažite kifle. Po želji pospite kiflice sa morskom ili običnom solju, lanenim semenom iI susamom. Ostavite kiflice na toplom mestu da narastu, oko 15 minuta.  Pecite u unapred ugrejanoj rerni na 220 °C oko 20 minuta ili dok ne porumene.

U manju činiju sipajte ulje pa četkicom premažite tek pečene kiflice.

Isprobale Maja, Tanja, Nale

Recept za štampu

Pin It Now!

Blagdanska Kuharica

U prošlom postu sam najavila novosti koje su već neko vreme kod Lane na blogu, a evo da i ja kažem par reči o tome....

Po povratku sa godišnjeg odmora sam zatekla mail sa predlogom za poslovnu saradnju, sličan kao i Lanin, i moram priznati da sam bila jako iznenadjena. Na tako nešto nisam ni pomišljala. Prihvatila sam ponudu, otišla na sajam i upoznala se sa Urednicama. Provele smo baš opuštenih par sati u priči i ostavile su jako pozitivan utisak na mene. Nakon toga sam pripremala recepte. To je bio razlog što sam manje bila prisutna kod vas na blogovima... Odabir recepata je bio šarolik, slano, slatko recepti noviji i stariji. Bilo mi je jako zanimljivo isčitati ponovo neke od prvih postova sa bloga, pogledati te prve fotografije a neke recepte sam ponovila. Lepo je uočiti napredak u odnosu na početak, sagledati taj put. A svakako dobiti elana za dalji trud.

Znači, Blagdanska Kuharica je izašla iz štampe i u prodaji je. Možete je naručiti online ali trenutno samo u Hrvatskoj, za online prodaju kod nas ćemo morati još malo da sačekamo. Kada bude dostupna javiću. U njoj su Lanini i moji recepti, od predjela do deserta. Recepti jesu namenjeni praznicima ali sam sigurna da će pronaći svoj put i do svakodnevne primene.

U pripremi je još jedna knjiga, pored Blagdanske Kuharice i Laninih Blagdanskih Kolača, ali o tome više drugi put.

Zahvaljujem se svima iz Marjan tiska na ukazanom poverenju i na prilici za saradnju. i lektoru Dragi na strpljenju i razumevanju tokom kilometarske prepiske.

Veliko Hvala i svima Vama koji pratatite blog.

Pin It Now!

Elizabeth David i minestrone

Prvo o Istoriji iz spajza.... Ideja je da to bude serija postova sa jelima ili ljudima ili mestima ili namernicama ili sta god a da je vezano za kuhinju i kuvanje i ima neku istoriju. Bice tu jela iz drevnog Rima, upravo zavirsavam sa citanjem serije romana koje napisala Kolin Mekalau na tu temu a i na Colinariki postoje divni recepti iz tog vremena, pa iz mog omiljenog drevnog Egipta, moracemo malo i do Francuske, pa cemo da kuvamo pod drugim zvezdama zajedno sa Lojze Vizerom o kome sam vec pisala i tako...ko zna sta ce se sve usput desiti....recimo odmah mi na pamet pada Viktorijansaka farma, emisija sa History kanala koju sam sa zanimanjem gledala pa bi se dalo nesto tu iscackati, a bilo je tu i Tjudora i Edvardijanaca.... Mislila sam da bi bilo lepo da sve to povezem u jednu celinu pa je nastala Istorija iz spajza....prvobitno je trebalo da se zove History of cooking pa sam kontala da je to pretenciozno, da sam ja samo amater koji voli da cita i da kuva....tako da cu ozbiljnu istoriju ostaviti istoricarima a ja cu tako malo da cackam amaterski, iz mog spajza....
A sada o Elizabeth David i jelu koje sam odabrala da pravim po njenom receptu.Na vec gore pomentom istoriskom programu sam pre par godina gledala  film Elizabeth David: A Life In Recipes i prvi put cula za nju. Dopao mi se lik iz filma, kontraverzna i hrabra, strastveno priprema odlicnu hranu i nema dlake na jeziku,  pa sam malo prosvrljala netom i evo rezultata...

Elizabeth David 1913-1992 je eminentan pisac kuvara iz sredine proslog veka. Donela je u engleska domacisntva italijansku i francusku kuhinju, a sa njima i namernice kao sto su maslinovo ulje i tikvice (da ne poverujete da ih ranije nisu poznavali). Studirala je na Sorboni ziveci u periodu od dve godine kod francuske porodice i tako zavolela i Francusku i njihovu kuhinju. Sa 19 godina je dobila svoj prvi kuvar The Gentle Art of Cookery by Hilda Leyel koja sa ljubavlju pise o hrani sa istoka i navela je i Elizabeth da nauci da kuva.
Imala je burnu i avanturisticku mladost, napustila je kuci da bi bila glumica, zatim je sa svojim ozenjenim ljubavnikom napustila Englesku i planirala da plovi po mediteranu. Omeo ih je II svetski rat. Iz okupirane Francuske su odleteli preko Antiba i Korzike do Italije gde im je bio brod. Stigli su onog dana kada je Italaija objavila rat Britaniji pa su ih deportovali u Grcku, u kojoj su ziveli na ostrvu Siros. Tu je Elizabeth ucila o grckoj hrani i tu je upoznala pisce Lorensa Darnela (Aleksandriski kvartet) i Normana Daglasa koji su joj postali prisni prijatelji. Nakon okupacije Grcke  preko Krita, gde su ih spasli britanci, su poblegli  u Egipat, ziveci prvo u Aleksandriji a kasnije u Kairu. Tu se zaposlila u Ministarstvu za informisanje i razisla se sa svojim dosadasnjim ljubavnikom. Udala se za potpukovnika Tonija Davida i brak joj je potrajao samo osam meseci, koje su proveli u Indiji. U godinama nakon razvoda ima je mnogo muskaraca.

Nakom povratka u London 1946 pocinje da pise novinske clanke o hrani a 1949 njen izdavac Dzon Lehman nudi joj avans od 100 funti za knjigu Mediterranean Food, prvu u njenoj karijeri. Posle je provela osam meseci u Italiji, u Venceiji, Toskani i na Kapriju istrazujuci za narednu knjigu Italian Food koja je izasla 1954 a ilustrovao je Renato Gusto.
Mnogi od sastojaka iz njenih recepata se nisu mogli naci u polsleratnoj Engleskoj pa su se mogli od autorke dobiti saveti tipa, da se malinovo ulje kupi u apoteci gde ga drze kao lek za uplu usiju. Kasinije su postale dostupne namernice kao sto je  plavi patlidzan, safran i pasta delom zahvaljujuci i knjigama Davidove.

Elizabeth David je stekla slavu i postovanje, savetovala je mnoge sefove kuhinja i kompanije.
1963 je dozivela mozdani udar, delom zahvaljujuci i prekomernom dugogodisnjem uzivanju u vinu. Oporavila se ali je udar uticao na njeno culo ukusa.
Posle toga je otvorila prodavnicu sa kuhinjskim priborom i nastavila da pise knjige a pocela je da objavljuje i clanke u Vogue, jedna od prvih u zanru putovanje-hrana.
Umrla je 1992.

Izvor Wikipedia, pogledajte i za spisak knjiga.

Iz filma

Neke njene recepte sam pronasla ovde i odabrala Minestrone.
Istorijat ove supe/corbe cu ostaviti za neki drugi put sada mogu samo da kazem da sam u ovoj izvedbi zaista uzivala i bila odusevljena mirisom koji se sirio za vreme kuvanja. Izmene koje je recept pretrpeo sa moje strane su neznatne, izbacila sam repu jer je nisam nasla i posto nije sezona svezeg paradajza stavila sam onaj iz pelata. I da ne zaboravim koristila sam suseni majoran i majcinu dusicu

Minestrone
za 6-8 osoba


Sastojci:

2 kaiske maslinovog ulja
2 glavice luka, iseckane
2 cena belog luka
100 g slanine/pancete, iseckane
4 paradajza
1 dl crnog vina
125 g sitnog belog pasulja (potopljenog u vodi preko noci)
2 sargarepe, iseckane
2 mala krompira, iseckana na kockice
parce celera, iseckano
1/2 glavice malog kelja
55 g spageta, izlomljenih
1/2 kasicice susenog majorana
1/2 kasicice susene majcine dusice
kasika sitno seckanog persunovog lisca
5 kasika parmezana + za serviranje
so i biber

U vecem loncu zagrejati ulje, pa staviti luk, beli luk i slaninu i prziti 3-4 minuta. Dodati iseckan paradajz i crveno vino i pustiti da kljuca minut dva. Dodati pasulj i sipati 1.8 l vode i kuvati dva sata. Ja sam se trudila da vodu koja je isparila nadomestim jer sam sam zbog kolicine ostalih sastojaka procenila da treba.  Dodati sargarepu i kuvati jos 15 minuta, pa krompir i kuvati jos 15 minuta. Deset minuta pre serviranja dodati celer, kelj i spagete. Skinuti sa vatre i dodati zacine pa dobro promesati. Na kraju sipati parmezan.

Verzija za stampu

Pin It Now!