Focaccia sa maslinama, mladim sirom i majčinom dušicom

Majčina dušica je namernica koju nam je zadala Katarina u ovomesečnom krugu Ajme, koliko nas je.... I stvarno me je obradovala. Baš volim taj začin, i recimo ni jedna čorba mi njie kompletna bez barem malo majčine dušice, ona nekako sve zaokruži, da takvim jelima neku posebnu notu. Ali nisam se odlučila za čorbu, nego za focacciu iz prostog razloga što mi se ona već motala po mislima i samo sam je začinila još malo...Focaccia se ponekad puni sirom a ja nisam nikako mogla da odolim da ne stavim i masline, ta kombinacija u ovakvom testu me oduševljava. Posebno mi se svidja ova varijanta tankog testa, nekoliko puta sam probala one što budu malo hlebastije i nekako mi to nije to.

Sastojci:

400 g crnog brašna
60 g ovsenog brašna
1/2 pakovanja suvog kvasca
150 ml tople vode
120 ml maslinovog ulja
100 g zelenih maslina, bez koštica
200 g mladog sira
3 čena belog luka
1 kašičica morske soli
3-4 grančice majčine dušice

Sitno iseckati ili ispasirati tri čena belog luka i dodati ih maslinovom ulju, kao i sitno iseckane dve grančice majčine dušice. Ostaviti sa strane oko pola sata da se ukusi povežu.
Pomešati obe vrste brašna, dodati so, suvi kvasac i 0,70 dl od onog maslinovog ulja (voditi računa da idodaci u njemu ne odu u testo). Umesite testo postepeno dolivajući toplu vodu. Ostaviti testo 1 sat na toplom mestu da naraste. Nakon toga ga premesiti i ostaviti još pola sata. Premesiti ponovo pa podeliti testo na dva dela. Jedan deo razvaljati u krug, tanko. Viljuskom usitniti sir, a masline iseckati sitno (odvojite 3-4 komada za gornji sloj). Premazati razvaljano testo sa maslinovim uljem pa staviti sir pa masline a zatim preliti sa još malo ulja. Razvaljati i drugi deo testa, tako da bude malo veći od prvog pa prekriti nafilovanu polovinu. Utisnuti krajeve da se spoje. Premazati sa ostalim maslinovim uljem i dodati začine iz ulja. Napraviti prstima udubljenja pa staviti po koju polovnu masline i još malo mačine dušice. Posuti sa prstohvatom krupe morske soli. Peći u unapred ugrejanoj rerni na 200 stepeni pola sata.

Verzija za štampu

Flamanski gulaš - Carbonade alla fiamminga

Već svi znaju za FBI rukavice, dvomesečnu igru food blogera u kojoj istražujemo blogove, spremamo jela po receptima sa njih. Ova dva meseca smo se odomaćili kod Snježe na blogu Vrtaljica. Snježa je bila moj izbor za sledeću domaćicu kada je trebalo da biram za Ajme, koliko nas je..... i nju sam birala pre svega što mislim da je sjana osoba i da ima dobre recepte...a i zato što nas je stalno zezala kako mi mladi imamo ideja za izbor teme. Imala je i ona, to je dokazao veliki odaziv u njenom krugu. Moram se samo izvinuti što ja nisam učestvovala, to je bilo samo zato što se i ne ljubim sa šljivama, a da pravim nešto samo da bi pravila ne ide. Ako ne znate kako da na jednostavan način napravite pravu pitu procunjajte malo njenim blogom i sigurno ćete naći način.  A pronaći ćete i još po nešto sigurno.

Kada sam videla izbor bloga odmah sam se setila recepta koji sam izabrala da spremam, glasala sam i ja za njega u tom krugu kuvarijacija ali su kolači i tom prilikom odneli pobedu; tja. Moram vam samo reći da ste puno propustili. Ovo jelo je odlično. Prosto savršeno za predstojeću zimu. Sito i toplo, prosto se topi u ustima. Vrlo sam male izmene pravila, u smislu količine i taman sam kupila novi aceto balsamico pa sam rešila da ga probam. Samo još da dodam jednu sitnicu vezanu za ime jela, naime google kaže da je prevod paprikaš. Ja ne volim paprikaše, ne svidja mi se ni kako ime zvuči, pa sam ga preimenovala u gulaš. Eto samo još to.

Sastojci:
 Original recept

400 g junetine, od buta
250 g luka
50 g pančete
160 ml crnog piva
1 kašika aceto balsamica
2 manja lista lovora
10 g maslaca
20 g brašna
4 parčeta integralnog tosta
maslinovo ulje
1 kašika senfa, pikantnog
2 grančice majčine dušice
2 kašičice smedjeg šećera
so, biber

Na maslacu propržiti pančetu iseckanu na kockice. Kada je gotova izvaditi je iz tiganja i ostaviti sa strane. Na masnoći preostaloj od prženja slanine dinstati rebarca luka. Poklopiti pa dinstati dok luk ne omekša, desetak minuta. Na kraju dodati šećer da se luk karmelizuje. Izvaditi ga u cediljku da se dobro ocedi od masnoće. Meso iseći na kockice veličine 3-4 cm. U manju posudu pomešati brašno sa solju i biberom pa u to uvaljti meso. U tiganj dodati onu masnoću od luka i po potrebi još maslinovog ulja pa pržiti meso. Voditi računa da se meso prži a ne dinsta, ako je potrebno peći ga iz više puta. Meso ostaviti sa strane, pa u tiganj usuti prvo aceto balsamico pa pivo, dobro sastrugati sve što se eventualno zalepiulo za tiganj. Kad provri dodati lovorov list i majčinu dušicu. U vatrostalnu posudu staviti luk pa meso a zatim pančetu pa usuti tečnost iz tiganja. Tost premazati senfom pa poredjati preko mesa. Posudu prekriti folijom, i peći u unapred zagrejanoj rerni na 160 stepeni oko 2 sata.

Isprobala Maja

Verzija za štampu

Poslednji dani miholjskog leta na moru

Imale smo sreću da poslednjih par dana miholjskog leta provedemo na Kapriju, ostrvu na oko sat vremena brodom od Šibenika. Neke obaveze su odredile naš datum putovanja i nije nam baš išlo na ruku što je to zapalo za početak oktobra, ali je vreme bilo iznenadjujuće lepo a temperatura mora čitavih 23, barem nekoliko dana, koje smo uspele u potpunosti da iskoristimo.

Odlazim na Kaprije čitavog svog života, porodica moje mame je jedna od prvih koja se naselila tamo još davne 1500 i neke. Volim taj krš i nedostatak civilizacije. Jednostavno mirna luka. Tea me u potpunosti iznenadila, čim smo stigli počela je da jurca unaokolo i izgledalo je da joj celo okruženje uopšte nije novo. U more je nonšalantno ušetala. A ja sam svo vreme bila napeta imajući utisak da će se polomiti negde na tom kamenjaru.

Oko hrane tamo i nema neke velike mudrosti. Sve je krajnje jednostavno pripremljenjo, uglavnom sa dostupnim namernicama i začinima. Riba i povrće, nešto mesa... maslinovo ulje, beli luk, ruzmarin, bosiljak i peršun zatim neizbežni so i biber i za kraj ako neko baš voli limun. Eto ukratko protagonista u kuhinji. Nisam baš puno fotografisala hranu, ponajviše zato što sam imala problema sa mačkama. Mnogo ih je na ostrvu i sada kada više i nema toliko turista uglavnom su gladne i kada nanjuše neku klopu odmah se tu stvore. Uspela sam da ovekovečim jednu salatu od hobotnice i oradu pečenu na gradele.

Rukola, riga

Ni jedno, ni drugo jelo nema neki recpt, već više instrukcije. Za salatu skuvate posebno hobotnicu a posebno krompir (ako volite da kropirići poprime boju i ukus možete i zajedno). Pitanje je verovatno kada je hobotnica kuvana?  Pa ne zanam, ni sama nisam nikada baš 100 % sigurna. Kada se lako nabada na viljušku bi bio najprecizniji odgovor. A to i nije baš neki odgovor, moraćete da se složite. Sigurna sam da postoje mnoga objašnjenaja i kako i zašto ali mislim da se to se to radi po osećaju i da u mnogome zavisi od toga kakva je hobotnica.
Orade su me iznenadile na pijaci u Šibeniku. Cena im je bila prilično niska, na prvi pogled sam pomislila da je tako zbog veličine, a kasnije sam čula da su iz uzgajališta. Sve jedno su bile baš ukusne.
Njih smo pre pečenja jednostavno natopili sa nešto suncokretovog ulja začinjenog sa solju i biberom, tokom pečenja smo u to ulje umakali grančicu ruzmarina i posle smo ih prelili sa maslinovoim uljem. Može da se stavi i klasična marinada sa peršunom i belim lukom. Meni je bila najbolja bez mnogo začina, ukus ribe je bio fenomenalan sam po sebi.

Riba na fotografiji je ostala bez repa, delom zbog mačaka, a delom zbog mog praznog stomaka. Žurila sam.:)

Stari deo Šibenika je uvek zavodljiv. Prvo vas dočeka svojim  dobro poznatim ulicama i mestima a onda vas mami malim skrovitim uličicama i bezbrojnim stepeništima. Ovog puta sam na žalost uglavnom protrčavala kroz grad i nisam stigla da škljocnem više od dva tri puta u prolazu i nekoliko snimaka iz broda dok sam išla nazad na Kaprije. 

Leto se završilo tako što je popodne pala kiša i počela je da duva bura. Smrzli smo se do kosti, ali sam ipak srećna što smo uspeli da uhvatimo i tih nekoliko dana sunca. Ne znam da li ste nekada bili na primojru van sezone, ta ista mesta izgledaju potpuno drugačije. Nije to samo nedostatak ljudi, poluprazne ulice i manje sunca. Nedostaju tu i poneki delić magije. Mislim da je suština što sa prestankom letovanja ili odmora sva ta mesta izgledaju običnije. Svakidašnje. Dok hvatate korak sa stanovninicim žureći negde, pa makar i samo u toplu sobu da se sklonite sa vetra, nestaje čarolija....

Verovatno se pitate šta smo radile na polu pustom ostrvu po ružnom vremenu.... Pored redovnih šetnji, kafi sa komšijama imle smo i mačke.